Agave wocomahi

Agave wocomahi je srednje velika agava koja dostiže veličinu 150-200cm x 80-130cm . Plavičasto zeleni listovi su izraženo bočno nazubljeni i završavaju se sa jednom dugačkom dobljom. Dosta brzo raste, u dobrim uslovima može da dostigne 60cm za 7 godina.

U prirodi raste na zapadnoj strani planinskog venca Sierra Madre Occidental, u meksičkim državama Sonora, Chihuahua i Durango, na krečnjačkim padinama i među šumskim rastinjem na nadmorskoj visini od 1400-500 metara. Retko daje izdanke. Supstrat za gajenje treba da je izrazito propustat, tokom zime bez zalivanja. Zimootpornost ove agave nije do kraja utvrđena, od -3° do -9°C.

Zbog velikog procenta šećera, lokalno stanovništvo, Wariho i Tarahumara indijanci je koriste u ishrani i za pravljenje mescala.

Retro

 

Méjico D. F., Pulqueria 1910.

Collection - february 21.

 Agave from Portugal

Agave havardiana

Agave havardiana je atraktivna agava srednje veličine, zbijene rozete i srebrno beličastih listova. Odrasla biljka, posle 20-30 godina, dostiže 60 cm visine i oko 120cm širine. U početku je potrebno oko 5-7 godina u idealnim uslovima da se biljka formira; kasnije raste dosta brzo, mada često samostalno i ne proizvodi mnogo izdanaka.

William Trelease je opisao ovu agavu 1912. godine i dao joj ime u čast Valery Havarda, francuskog imigranta u SAD, koji je bio oficir, lekar, botaničar. Raste u Teksasu (Big Bend i Trans-Pecos planinski masiv) i Meksiku (Chihuahua i Coahuila).

Agave havardiana je jedna od najzimootpornijih agava i može da izdrži zimske temperature do -20°C (-29°C), mada ovo dosta zavisi od samog klona i od uslova. Višak vlage tokom zime će ubiti biljku i na mnogo manjem minusu.

Mescalero Apači tradicionalno koriste ovu agavu i kao izvor hrane, 'srce' agave se peče i jede, i kao osnovu za proizvodnju alkoholnog pića, mezcal. Pre upotrebe potrebno je ukloniti toksične saponine koji se nalaze u ovoj agavi.

Agave havardiana 

Ретро

 

Цвет Agave salmiana у башти принца Трубецког

Collection - february 14.

 Agave parrassana

Agave cocui

Agave cocui raste u priobalju Venecuele (države Lara i Falcón), u Kolumbiji i obližnjim ostrvima Kurakao i Aruba. Prvi opis ove agave je napisao američki botaničar Vilijam Trelis (William Trelease 1857-1945) 1913. godine u knjizi 'Agaves in the West Indies'.

Agave cocui raste samostalno, listovi su dugački 1-1.2m, široki i konkavni. Po obodu lista su razmaknute braonkasto crvene bodlje, na vrhu sa 2-4cm dugačkom bodljom. Cocui je epitet koji opisu boju lista - tamno zeleni.

U Venecueli, od ove agave pečenjem i kuvanjem, pa fermentacijom i destilacijom se dobija tradicionalno piće - kokui (cocuy), poznato i kao tekila iz Venecuele.

cocuy

Podvrste:

• Agave cocui var. cocui
• Agave cocui var. cucutensis
• Agave cocui var. laguayrensis

Agave cocui 

Random agave

 

Collection - february 7.

 Agave stricta

Mangave

Mangave su nastale relativno skoro kao posledica ukrštanja roda Manfreda sa rodom Agave, a dobijeni potomci nose naljbolje iz oba sveta. Dobijene se biljke koje su oblikom i veličinom agave, koje rastu duplo brže, sa nežnijim listom po kome su razasute crvene ili ljubičaste pege i šare. Dobijene su 'agave' egzotičnog izgleda.

Veličina Mangava zavisi od roditelja,  većina dostižu veličinu od 60cm visine i 50cm širine. Rozete su kompaktne, ali nešto otvorenije, a listovi nemaju bodlje. Trenutno vlada konfuzija oko toga da li su Mangave monokarpne ili nisu, ali u svakom slučaju odrasla biljka će dati dovoljno bočnih izdanaka, čak i ako posle cvetanja ugine. Trpe više zalivanje i prija im zasena tokom najvrelijeg dela dana, mada tek kad su izložene intenzivnom suncu dobijaju punu koloraciju lista. UV zračenje je neophodno da bi se pojavile intezivne šare, biljke gajene u stakleniku gube boju/šare.

Mangave su zimootporne do -7°C [-12°C], mada je najbolje izbegavati temperature ispod 0°C. Zimovanje na 15°C je idealno za ove biljke.

Odnedavno je rod Manfreda prebačen u Agave, tako da tehnički Mangave više nisu međurodni hibrid.

Priča o ovom neobičnom hibridu počinje tek devedesetih godina XX veka u rasadniku Yucca-Do kada su iz semena Manfrede koje je sakupio Karl Šunfeld (Carl Schoenfeld) u divljini severnog Meksiku dobili dva primerka potpuno drugačijeg izgleda od ostalih biljaka. Dve biljke su izuzetno brzo rasle. Vreme će pokazati da su neobične biljke posledica prirodnog ukrštanja Manfrede i pretpostavlja se Agave mitis, koja je u tom treutku cvetala u blizini. Dalji razvoj hibrida nastavljen je i u rasadniku Plant Delights Nursery (Tony Avent).

Prvi  komercijalni kultivari bili su x Mangave 'Macho Mocha' i  x Mangave 'Bloodspot' za koju se pretpostavlja da je hibrid iz Japana.

Do pravog buma doći će tek kada se u priču uključi Hans Hansen, selekcionar u Walters Gardens iz Mičigena. Snabdeven primercima mangava iz ova dva rasadnika zajedno sa polenom agava koje su u tom trenutku imali, Hans će u samo nekoliko godina, do 2018. godine napraviti preko 40 kultivara. Ovako intenzivna hibridizacija je moguća zato što je mladoj mangavi potrebno tek 3-4 meseca na napuni saksiju od 15cm, i još samo 2 nedelje da napuni saksiju od 20cm, što je zapravo 4x brže od bilo koje agave.

 Mangavé 'Praying Hands'

 Mangavé 'Tooth Fairy'

Izvori:

Mad About Mangave
Mangave

SM Growers mangave
Walters Gardens mangave
Tony Avent on mangaves

Ретро

 

Agave macroacantha, Charles Henry Thompson(1870-1931) October 1, 1906.