Агависта: Хенеквен

Хенеквен (henequen), Agave fourcroydes, позната и као јукатански сисал или кубански сисал је индустријска агава која води порекло из Мексика, полуострво Јукатан и Гватемале. Индустријски се гаји звог кудеље, влакна које се користи за производњу конопаца.

Sakki је назив који су Маје користиле за ову агаву. Претпоставља се да су Маје приритомиле ову агаву већ око 600. године НЕ. Оно што је сигурно је да је већ била припитомљена када су шпански конвкистадори дошли у XVI веку. Отац Диего Де Ланда (Relación de las Cosas de Yucatán 1566.) пише да се хенеквен гаји у баштама око кућа и да је много бољег квалитета од дивљег. Маје традиционално користе хенеквен на безброј начина. Тачније на 41 начин, између осталог за прављење конопаца, лежаљки, платна, простирки, обуће...

Маје препознају 7 варијетета питомог хенеквена:

Yaax Ki, Sac Ki, Chucum Ki, Bab Ki, Kitam Ki, Xtuk Ki, и Xix Ki;

и бар 3 варијетета дивљег хенеквена (познатог као chelem) : бели, зелени и жути.

Касније масовно плантажно гајење током XIX века довело је до намерног истребљивања дивљих варијетета. Овај процес је додатно убрзан развојем машина за прераду листа 1854-56. године, које су биле пролагођене Sac Ki варијетету.

Данас се гаје:

Sac Ki, бели хенеквен, најтраженији у проиводњи конопаца
Yaax Ki, зелени хенеквен, нешто мање родан од белог
Kitam Ki, wild boar henequen, меког влакна и мале родности, користи се за производњу лежаљки и сандала

У XIX веку долази до процвата производње кудеље на Јукатану и огромне површине неплодне земље претворене су у плантаже хенеквена. Изграђене су фабике за прераду листа агаве, лака железница повезују плантаже и фабрике, а коначан производ се масовно извозио широм света.

До 1880. Јукатан је постао најбогатија држама Мексика. Хенеквен је постао извор великог благостања за hacendados који су га гајили. Јукатан је производио 95% светске производње ужади и јутаних џакова.

Ова индустрија доживела је крах после Првог Светког рата, као последица мексичке револуције и економске и политичке нестабилности у том периоду. Индустрија се повратила током Другог Светског рата, али више никад није досегла стари ниво, делом због појаве синтетичких материјала, делом због појаве плантажа хенеквена у Бразилу, на Мадагаскару, у Танзанији и Филипинима.

Agave fourcroydes и Agave sisalana су две агаве које се користе за производњу кудељног влакна, али нису исте биљке. Agave sisalana нема бочне бодље, а влакно хенеквена је грубље.

Агаве на Јукатану воде порекло од Agave angustifolia, која је сама по себи варијабилна врста. Према Гентрију и другим ауторима, култивари који се користе за производњу влакна су сви из истог резервоара гена:

A. angustifolia var. deweyana, “zapupe verde,”; гаји се у државама Тамаулипас и Веракруз;
A. angustifolia var. letonae, “agave letón,”; гаји се у Салвадору и Гватемали;
A. angustifolia var. nivea, Гватемала;
A. sisalana, “sisal”, вероватно хибрид између A. angustifolia и A. kewensis, држава Чиапас;
A. fourcroydes, “henequen”, гаји се на Јукатану и на Куби;
хибрид H-11648 [(A. amaniensis x A. angustifolia) x A. amaniensis]; гаји се у Африци

Распрострањеност ових култивара у Средњој Америци поклапа се са области коју су насељавале Маје.

Сиво зелени листови Agave fourcroydes дуги су око 1,5м и ширине 10-15цм формирају густу розету. Листови имају оштре бочне ''зубе'' и оштру вршну бодљу. Цветна дршка досеже висину око 5-7 метара, цветови су зелено-беле боје и имају непријатан мирис. Цветови су стерилни, тако да се ова агава размножава вегетативним изданцима. На цветној дршци ће се појавити пелцери - bulbils, али се комерцијално агава умножава из базних изданака.

Животни век ове агаве је од 15-30 година. У плантажном узгоју од 5. - 16. године производи око 25 листова годишње. Листови се два пута годишње убирају, око 5% листа је корисно влакно. Влакно се машинска одваја, дробљењем листа између ваљака и стругањем пулпе са влакана. Влакно се затим пере, суши на сунцу и влача. Добијене нити су 1,2-1,5 метар дугачке, снажне и растегљиве, отпорне на морску воду и микроорганизме.