Agave guadalajarana

Mala zbijena agava, širine rozete 35-75cm i visine 25-50cm. Agave guadalajarana raste u meksičkoj državi Jalisco, Guadalajara region, na nadmorskoj visini od 1500m. Po obodu zelenog lista ima živopisne braon bodlje. Formira gustu, kompaktnu rozetu sa puno listova presvučenih plavičastom skramom.

Dobro podnosi puno sunca i nedostatak zalivanja tokom sezone rasta. Zimootporna do -6°C (-18°C).

Agave guadalajarana f. minor je atraktivna patuljasta forma karakteristična po tome što formira guste kolonije. Ukrštanjem sa Agave colimana dobijen je zanimljiv hibrid Agave guadalajarana x colimana.

Agave guadalajarana

Agave colimana x guadalajarana

Agave funkiana

Agave funkiana raste na krečnjačkom zemljištu na suvim obroncima planinskog venca Sierra Madre Oriental, na nadmorskoj visini od 1500-1900 m. Listovi su dugački i uzani, pravi, sa svetlijom prugom duž centra lista. Formira srednje gustu rozetu, 60-90 cm visine i 120-150 cm širine. Lako se razmnožava bočnim izdancima.

U prošlosti se koristila za dobijanje vlakna 'ixtle', tačnije 'Jaumave Ixtle' (dolina Jaumave, meksička država Tamaulipas), izuzetno kvalitetnog, snažnog i izdržljivog prirodnog vlakna.

Ova agava pripada grupi Marginatae, gde su i srodne Agave lophantha, Agave lechuguilla, Agave difformis i lako se pri identifikaciji pomeša sa nekog srodnom vrstom.

Zimootporna do -7C.

Kultivari:
• Agave funkiana cv. albomarginata
• Agave funkiana cv. compacta

Agave ellemeetiana

Agave ellemeetiana nešto drugačija izgleda od ostalih vrsta agava, jer je ovo bezopasna agava koja nema bodlje. Listovi su glatki i sjajni, svetlo zelene boje, debeli i jaki. Rozeta dostiže 1 m širine i 60cm visine.

Ovu agavu prvi je opisao Karl Heinrich Emil Koch 1865. godine na osnovu gajene biljke nepoznatog porekla (ili George Albano von Jacobi, 1805-1874. po nekim autorima). Tek nedavno je ponovo otkrivena na prirodnom staništu, centralni deo države Veracruz (Sierra de Zongolica), sever Oaxaca (Sierra Mazateca i u blizini San Bartolomé Ayautla), i na zapadu Oaxaca (Putla/Tlaxiacoregion).

Ime je dobila po J. Ellemeet (Jonkheer Willem Cornelis Mary de Jonge van Ellemeet, 1811-1888.), holandskom zemljoposedniku, gradonačelniku i vlasniku bogate kolekcije sukulenata na svom imanju “Overduin” pored Oostkapelle. Kolekcija se 1856. sastojala od oko 200 vrsta kaktusa, prevashodno mamilarija, ali se kasnije Ellemeet specializovao za agave, prikupivši kolekciju od 137 vrsta.

Ova nije pustinjska agava, tako da joj odgovara senovita pozicija i obilnije zalivanje, pošto podnosi vlažnije zemljište. Zimootporna samo do -4C.

Priznate su dve podvrste:
• Agave ellemeetiana subsp. ellemeetiana.
• Agave ellemeetiana subsp. subdentata

Agave mapisaga

Agave mapisaga je verovatno najveća od svih agava - visine 2-2,5m, pojedini listovi 2m dugi, debeli i do 30cm. Ova agava se gaji u Meksiku za proizvodnju lokalnog alkoholnog pića - pulke (pulque).

Agave mapisaga var. lisa je još malo veća, za 1/4 otprilike. Samo poreklo ovog varijeteta nije do kraja jasno, u Huntington baštu je stigla kao "maguey lisa", Queretaro, Mexico od Fernando Schmoll 1933. godine, ali u prirodi nikada nije pronađena. Veruje se da je ovo kultivisan prirodni klon, varijetet, s obzirom da je za proizvodnju alkohola bila poželjnija što je moguće veća biljka. Ova spektakularna biljka ne daje plodno, klijavo seme, tako da je veoma retka, jer ne proizvodi ni mnogo izdanaka. Ime "lisa" je od španskog naziva za "glatka" kao opisa za teksturu lista.

Agave mapisaga var. lisa