Agave obscura

Agave obscura raste na planinskom masivu Sierra Madre orientale, meksička država Talaulipas i Veracruz, na 1000 - 1500 metara nadmorske visine. Dostiže širinu rozete do 1,2m, brzo raste i već posle 5 godina dostiže zrelost. Listovi su svetlo zeleni, na obodu načičkani braon-crvenim bodljama koje podsećaju na testeru. Posle cvetanja ne umire, ali matična biljka prestaje da raste, dajući gomilu izdanaka. Na ovoj agavi pojavljuju se i aksilarni izdanci, iz pazuha lista.

Zimootporna je do -8°C.

• Agave obscura f. multiflora - duplo manja, do 60cm
• Agave obscura sub. xalapensis

Agave megalodonta

Nova vrsta agave otkrivena 2019. godine (Garcia-Mendoza & Sandoval, Acta Botanica Mexicana), raste na obalama reke Balsas, na nadmorskoj visini od 1000-1600 m na tromeđi meksičkih država Oaxaca, Puebla i Guerrero. 

Srednje velika agave, otvorene rozete, sa bledo zelenim listovima koji imaju centralnu štraftu. Masivne, krupne bodlje po obodu lista su bele boje. Agave megalodonta lokalno je poznata kao maguey espumoso i koristi se za pravljenje mezcala.

Hansara

Neobični trigenetski hibrid, Hansara ima gene Agave, Manfreda, i Polianthes. Nastao je 2014. godine., i njegov tvorac je Hans Hansen, iz rasadnika Walter's Gardens u Mičigenu.

xHansara 'Jumping Jacks'  hibrid nastao je mešanjem gena nekoliko biljaka, Agave gypsophila ssp. pablocarrilloi, Agave macroacantha, Manfreda maculosa, Polianthes tuberosa, i Polianthes howardii..

Ovaj hibrid, kao odrasla biljka, formira krupnu, gustu rozetu veličine 35cm visine x  70 cm širine. Listovi su mesnati, sivo-zeleni, sporadično posuti purpurnim mrljama. Posle 2-3 godine biljka cveta i na cvetnoj dršci pojaviće se žuti cvetovi.

Zimootporna do -4°C [-7°C].

© Walters Gardens, Inc

Agave verdensis

Agave verdensis je retka, srednje velika agava, zbijene rozete sa širokim plavičastim  listom, koja dostiže 50-60cm širine i visine. Raste u Arizoni na prostoru pustinjske preriji i šumskoj zajednici razređenjih pinjola i kleke na kamenitom zemljištu na nadmorskoj visine od 1000-1400 metara nadmorske visine.

Ova agava raste isključivo u maloj oblasti oko arheoloških nalazišta praistorijskih ljudskih naseobina, oblast oko Svete planine (Sacred Mountain). Pretpostavka je da je ova agava jedna on samo nekoliko pripitomljenih agava na prostoru Arizone, u ovom slučaju, na prostoru gde su živeli Sinagua indijanci, u dolini Verde. Prvobitno otkrivena 1995. u okolini zamka Montezuma (Montezuma Castle National Monument), detaljno je opisana tek 2013. godine

Sam proces kultivacije doveo je do toga da je dominantan oblik razmnožavanja izdancima, a samo cvetanje je retko, pa je i količina dostupnog semena vrlo mala.

Ovo je robusna agava , otporna na hladnoću i sušu.

Agave parviflora

Agave parviflora raste na kamenitim obroncima Arizone, SAD i Sonore, Meksiko. Jedna je od najlepših malih agava, zbijene rozete veličine do 25cm. Listovi su tamno zeleni sa belim šarama, a po ivicama lista se nalaze dekorativna bela končasta vlakna.

• Agave parviflora ssp. parviflora
• Agave parviflora

Ovo je agava kratkog životnog veka, cveta već posle 10-15 godina, a ime "parviflora" opisuje cvet - sitnocvetajuća. Zimootporna je do -5°C ( -12°C).

Agave parviflora

Agave parviflora var. flexiflora