Алвин Бергер (Alwin Berger), баштован, ботаничар, истраживач, рођен је 28. августа 1871. године у малом месту Мушлиц у Слободној држави Тирингији, у централној Немачкој.
Завршио је школу у Шлајцу (Schleiz) и обуку за баштована у Ебездорфу (Ebersdorf). После завршене школе, између 1887. и 1897. радио је као баштован-шегрт у неколико расадника и ботаничких башти, путујући између Дрездена, Фракнфурта, Фрејбурга и Греифсвалда.
После тих послова радио је као кустос у
Giardini Botanici Hanbury, ботаничкој башти коју је основао сер Томас Ханбури (Thomas_Hanbury), богати енглески трговац, на медитеранској обали у месту Монтола у близини града Вентимиља у Италији. У Монтола (
La Mortola) ботаничкој башти радио је све до почетка Првог светског рата 1915. године. На 18 хектара имања у благој медитеранској клими расло је много егзотичних биљака. Ту је Бергер дошао у контакт са кактусима и сукулентама, а захваљујући Карлу Лудвигу Спренгеру (Carl Ludwig Sprenger, 1846–1917) и његовом наговарању, Бергер се посвећује детаљном проучавању и систематизацији сукуленти. Непознате биљке стизале су у ову башту, где их је Бергер систематизовао и обрађивао. У каталогу из 1912. који је приредио Алвин Берген наведено је 126 врста из рода Opuntia, 114 из рода Agave и 118 врста из рода Aloë.
После рата Бергер је радио у Вилхелма (Wilhelma) башти (Gärten des Königs von Württemberg), у Штутгарту, у Немачкој, све до 1922. године.
Wilhelma
Пошто у Штутгарту наилази на велики отпор у спровођењу својих планова за модернизацију и популаризацију, после отказа одлази у Америку 1923. на препоруку др. Џозефа Нелсона Роза, где је 3 године радио на проучавању воћа, у Експерименталној пољопривредној станици државе Њујорк (New York State Experimental Station) у Женеви, Њујорк. По повратку у Немачку преузео је огранак ботанике у Naturkundemuseums у Штутгарту, где ће остати до краја живота.
Бергер са породицом (Alwin Berger Archive Möschlitz)
Берген је одржавао контакт и преписку са свим важним баштованима, одгајивачима, ботаничарима и биолозима тога доба, који су на било који начин били укључени у бављење сукулентима. Посећивао је све важније ботаничке баште и расаднике, али, занимљиво, никада није био у прилици да у природном окружењу проучава сукуленте.
Био је плодан аутор, обавио је пуно књига, брошура, чланака на тему хортикултуре, ботанике и сукулената.
- Die Sukkulente Euphorbien (1907)
- Liliaceae-Asphodeloideae-Aloineae (1908);
- Mesembrianthemen und Portulacaceen (1908) ;
- Stapelieen and Kleinien (1910);
- Hortus Mortolensis (1912), каталог биљака баште La Mortola;
- Die Agaven, Beitrage zu Einer Monographie (1915);
- Kakteen (1929);
- Crassulaceae (1930) .
Године 1909. др. Натаниел Лорд Бритон (1859–1934) и др. Розе именовали су род Bergerocactus у част Алвина Бергера. Bergerocactus
emoryi је једини прирадник овог рода који расте са обе стране границе између Калифорније (САД) и Доња Калифорније (Мексико).
Године 1926 др. Мартин Густав (Dr Martin Heinrich Gustav Schwantes, 1881–1960) именовао је род Bergeranthus у част Алвина Бергера.
Сукулентне врсте из родова Chortoliron, Euphorbia, Mesembryanthemum, Sedum и Stapelia такође носе имена у његову част.
Сам Бергер је описао бројне врсте из родова: Afrovivella, Arthrocereus, Brasiliopuntia, Chamaealoe, Chortoliron, Encephalocarpus (Pelecyphora), Epiphyllanthus
(Schlumbergera), Erythrorhipsalis (Rhipsalis), Hypagophytum, Pseudosedum, Pyrrhocactus (Eriosyce), Roseocactus (Ariocarpus),
Sinocrassula и Stephanocereus. Описао је и врсте из рода Agaves, Aloes, и неколико Mesembryanthumums.
Неке од агава које је Бергер именовао и описао су Agave cupreata, Agave gilbertii, Agave parrasana, Agave schneideriana, Agave vilmoriniana.
Алвин Берген је умро 20. априла 1931. године у Штутгарту.
Извори:
