недеља, 21. март 2021.

Agave colorata

Agave colorata je srednje velika agava koja dostiže veličinu od 60cm - 120cm. Ova agava širokih plavih listova ima izražene bočno nazubljene listove sa bodljama i jaku vršnu bodlju. Listovi su jaki i grubi, sa lepo izraženim otiscima mladih listova. Raste na strmim vulkanskim padinama severozapadnog Meksika (Sonora).

Zrelost dostiže sa 15-tak godina, retko daje izdanke. Od ove agave se pravi alkoholno piće, a srce agave je jestivo. Zimootporna do -7°C (-9°C).



Agave colorata

    Kultivari:
  • Agave colorata 'Misashibo'
  • Agave colorata 'Striata'
Agave colorata 'Misashibo'

Agave colorata 'Striata'



петак, 12. март 2021.

Agave albopilosa

Agave albopilosa otkrivena je 1997. godine, ali je kao nova vrsta opisana tek 2007. godine (Ismael Cordero Cabral, José Angel Villareal Quintanilla i Alejandro Eduardo Estrada-Castillón).

Agave albopilosa raste u kanjonu Vasteka (Huasteca) na nadmorskoj visini od 1000-1500m na skoro vertikalnim liticama, zajedno sa par drugih agava: Agave bracteosaAgave lechuguillaAgave striata i Agave victoriae-reginae. S obzirom na sličnost sa Agave victoriae-reginae većina biologa smatra da su imale zajedničkog pretka, ili da je u pitanju hibrid Agave victoriae-reginae i nepoznate agave. Glavna razlika postaje uočljiva u pubertetu (oko treće godine) kada se na vrhu lista formiraju čupice belih dlačica. Svaki novi list ima kutikulu oko vršne bodlje, koja puca i oslobađa belu 'kosicu' za koju se spekuliše da služi za kondenzaciju i prikupljanje vlage.

Biljka raste samostalno, velika je 30-40cm i nema izdanaka za razmnožavanje. Veruje se da je po zahtevima i otpornosti slična Agave victoriae-reginae.








Random agave

 


четвртак, 4. март 2021.

Agave

Agave (n. latinski 1763.) - veličanstven, zadivljujući (plemenit, slavan, čuven; ali i otmen, zgodan); od grčkog: Agauē [Αγαύη].


U grčkoj mitologiji Agava je bila kći Kadma [Κάδμος] i boginje Harmonije [Ἁρμονία].Kadmo je poznat kao mitski osnivač antičkog grada Tebe. Kadmo je, prema Herodotu, Grcima preneo feničansku veštinu pisanja. Kadmo je u Tebi srećno živeo sa Harmonijom, koja mu je rodila petoro dece: sina Polidora i kćerke - Autonoju, Inonu, Agavu i Semelu.


Agavin suprug je bio spartanski kralj Ehion s kim je imala sina Penteja. Pentej je nasledio presto grada Tebe od svog dede Kadma. Agava je imala tri sestre: Autonoju, Inonu i Semelu.


Priča kaže da je Agava, sa sestrama Autonojom i Inonom, iz zavisti pričala da je njihovu sestru Semelu udario gromom jer se, dok je uživala ljubav smrtnika, hvalila da je Zevsova ljubavnica. Semela je takorodila Dionisa sa smrtnikom, a ne za Zevsom, te stoga Dionis ne može biti bog. Mnogo kasnije, kad je Dionis odrastao, saznavši za klevetu svoje tetke Agave, kao i da ga grad Teba ne poštuje kao boga, reši se da je kazni za uvredu koju je nanela njegovoj majci.


Dionis odlazi u Tebu i na planini Kiteron ogranizuje "misterije", poznate proslave u čast Dionisa sa igrom, pesmom i ludim provodom. U gradu Tebi Dionis učini da žene u pomami napuste svoje kuće i odu na bahanalije na Kiteron. Kralj Pentej, u želji da spreči obožavanje Dionisa u njegovom kraljevstvu i vrati žene u grad, krišom, preobučen u ženu, odlazi na bahanalije da špijunira Menade, pomamne i mahnite pratilje boga Dionisa. Dionis, međutim, pokaza ženama uljeza i one u delirijumu napadoše Penteja. Agava i njene sestre su među prvima zgrabile Penteja i misleći da je divlja zver, lav, Agava mu istrže levu ruke, a ostale žene raskomadaše njegovo telo i razbacaše delove svuda po planini.