Agave guadalajarana

Mala zbijena agava, širine rozete 35-75cm i visine 25-50cm. Agave guadalajarana raste u meksičkoj državi Jalisco, Guadalajara region, na nadmorskoj visini od 1500m. Po obodu zelenog lista ima živopisne braon bodlje. Formira gustu, kompaktnu rozetu sa puno listova presvučenih plavičastom skramom.

Dobro podnosi puno sunca i nedostatak zalivanja tokom sezone rasta. Zimootporna do -6°C (-18°C).

Agave guadalajarana f. minor je atraktivna patuljasta forma karakteristična po tome što formira guste kolonije. Ukrštanjem sa Agave colimana dobijen je zanimljiv hibrid Agave guadalajarana x colimana.

Agave guadalajarana

Agave colimana x guadalajarana

Agave funkiana

Agave funkiana raste na krečnjačkom zemljištu na suvim obroncima planinskog venca Sierra Madre Oriental, na nadmorskoj visini od 1500-1900 m. Listovi su dugački i uzani, pravi, sa svetlijom prugom duž centra lista. Formira srednje gustu rozetu, 60-90 cm visine i 120-150 cm širine. Lako se razmnožava bočnim izdancima.

U prošlosti se koristila za dobijanje vlakna 'ixtle', tačnije 'Jaumave Ixtle' (dolina Jaumave, meksička država Tamaulipas), izuzetno kvalitetnog, snažnog i izdržljivog prirodnog vlakna.

Ova agava pripada grupi Marginatae, gde su i srodne Agave lophantha, Agave lechuguilla, Agave difformis i lako se pri identifikaciji pomeša sa nekog srodnom vrstom.

Zimootporna do -7C.

Kultivari:
• Agave funkiana cv. albomarginata
• Agave funkiana cv. compacta

Agave ellemeetiana

Agave ellemeetiana nešto drugačija izgleda od ostalih vrsta agava, jer je ovo bezopasna agava koja nema bodlje. Listovi su glatki i sjajni, svetlo zelene boje, debeli i jaki. Rozeta dostiže 1 m širine i 60cm visine.

Ovu agavu prvi je opisao Karl Heinrich Emil Koch 1865. godine na osnovu gajene biljke nepoznatog porekla (ili George Albano von Jacobi, 1805-1874. po nekim autorima). Tek nedavno je ponovo otkrivena na prirodnom staništu, centralni deo države Veracruz (Sierra de Zongolica), sever Oaxaca (Sierra Mazateca i u blizini San Bartolomé Ayautla), i na zapadu Oaxaca (Putla/Tlaxiacoregion).

Ime je dobila po J. Ellemeet (Jonkheer Willem Cornelis Mary de Jonge van Ellemeet, 1811-1888.), holandskom zemljoposedniku, gradonačelniku i vlasniku bogate kolekcije sukulenata na svom imanju “Overduin” pored Oostkapelle. Kolekcija se 1856. sastojala od oko 200 vrsta kaktusa, prevashodno mamilarija, ali se kasnije Ellemeet specializovao za agave, prikupivši kolekciju od 137 vrsta.

Ova nije pustinjska agava, tako da joj odgovara senovita pozicija i obilnije zalivanje, pošto podnosi vlažnije zemljište. Zimootporna samo do -4C.

Priznate su dve podvrste:
• Agave ellemeetiana subsp. ellemeetiana.
• Agave ellemeetiana subsp. subdentata

Agave mapisaga

Agave mapisaga je verovatno najveća od svih agava - visine 2-2,5m, pojedini listovi 2m dugi, debeli i do 30cm. Ova agava se gaji u Meksiku za proizvodnju lokalnog alkoholnog pića - pulke (pulque).

Agave mapisaga var. lisa je još malo veća, za 1/4 otprilike. Samo poreklo ovog varijeteta nije do kraja jasno, u Huntington baštu je stigla kao "maguey lisa", Queretaro, Mexico od Fernando Schmoll 1933. godine, ali u prirodi nikada nije pronađena. Veruje se da je ovo kultivisan prirodni klon, varijetet, s obzirom da je za proizvodnju alkohola bila poželjnija što je moguće veća biljka. Ova spektakularna biljka ne daje plodno, klijavo seme, tako da je veoma retka, jer ne proizvodi ni mnogo izdanaka. Ime "lisa" je od španskog naziva za "glatka" kao opisa za teksturu lista.

Agave mapisaga var. lisa

Agave karwinskii

 Agave karwinskii je krupna i neobična agava, koja dostiže impozantnu veličinu i na prvi pogled liči na juku (Yucca aloifolia). Odrasla agava formira stablo i do 4 metra visine. Stablo je obraslo svetlo zelenim listovima koji formiraju veliku rozetu 1m x 1.5m. Raste na krečnjačkom zemljištu, na suvim livadama sa jako malo padavina u Tehuacán dolini u meksičkoj država Vahaka (Oaxaca), i u državama Puebla i Veracruz, na nadmorskoj visini od 750 - 2000 m.

Ovu agavu je opisao nemački prirodnjak Joseph Gerhard Zuccarini. Ime je dao u čast drugog nemačkog prirodnjaka i geologa Wilhelm Friedrich von Karwinsky von Karwin, koji je živeo u Meksiku u Vahaki između 1827. i 1832. godine.

Agave karwinskii je jedna od osnovnih sirovina za proizvodnju meskala. Odrasle biljke se posle 12 godina seku, stablo bez listova se zatim peče i ostavlja da fermentira. Za proizvodnju meskala gaji se više lokalnih varijeteta: Cuixe Verde, Madrecuixe, Bicuixe, Tobaziche, Coyote.

U prirodnom okruženju zrelost dostiže posle 10-12 godina. Zimootporna do -4°C.

Madrecuixe

Agave 'Blue Flame'

Agave 'Blue Flame' - lako pušta izdanke i pravi čitave kolonije. Pojedinačna biljka je veličine 75cm x 1m. Listovi su savitljivi, fino nazubljenih ivica i sa završnom bodljom. Plava boja lista je posledica voskastog sloja, karakterističnog za mlade listove. 

Kultivar je hibrid Agave shawii (majka) i Agave attenuata (otac) koji je stvorio Dave Verity ranih 1960's u UCLA's Mildred E. Mathias Botanical Garden. Biljka je zimootporna do -4ºC, što je nasleđe od Agave shawii.

Agave 'Blue Flame'

Agave 'Blue Flame' marginata

Agave 'Blue Glow' & Agave 'Blue Flame'

Agave chiapensis

Agave chiapensisje srednje krupna agava koja dostiže veličinu od oko 60 cm visine i 90 cm širine. Rozeta je otvorena i široka, sa sjajno zelenim debelim i glatkim listovima. Na obodu lista su sitne braonkaste bodlje, a vršna bodlja je jaka i krupna crvenkasto-braon boje. Može da raste samostalno, a može i da formira guste kolonije.

Opisao ju je Georg Alabno von Jacobi, u časopisu  Hamburger Garten-Blumenzeitung, 1866. godine.

Ova agava raste na krečnjačkim liticama u državi Čiapas i Vahaka, na samom jugu Meksika, na granici sa Gvatemalom. Raste na nadmorskoj visini od 900-2500 m, u borovim šumama. Pripada tropskim agava, i mnogo bolje podnosi vrelinu, nego hladnoću, pa je najbolje izbegavati temperature ispod nule. Zimootporna do -4°C [-7°C].

Agave bracteosa

Agave bracteosa raste na krečnjačkim liticama pustinje Coahuilan. Ima duge, uzane listove, bez oštre bodlje na kraju, koji se upečatljivo savijaju i više liči na aloju. Zimootporna do -8°C. Još uvek se sa sigurnošću ne zna da li je monocarpna ili ne.

Kultivari:
• Calamar
• Monterrey Frost
• Daddy Longlegs
• Mateo

Agave bracteosa

Agave bracteosa 'Monterrey Frost'

Agave bracteosa 'Calamar'

Agave neomexicana

Agave parryi subs. neomexicana je manja agava, 30-45 cm visine i 40-60 cm širine. Jedna je od najzimootpornijih agava i može da izdrži do -28°C. Prirodno stanište joj je država Novi Meksiko.

List je plavišast i širok, sa braon bodljama. Cveta posle nekih 15 godina.

Po trenutnoj klasifikaciji pripada A. parryi kompleksu agava.

Agave parryi ssp. neomexicana 

Agave parryi ssp. neomexicana 'Sunspot' 

Agave ghiesbreghtii

Agave ghiesbreghtii je manja agava koja raste u Gvatemali i Meksiku, i dostiže veličinu od 75cm x 50 cm. Ova agava obilno daje pelcere. Listovi su atraktivni, glatki, mladi listovi mogu biti u nekoliko nijansi zelene, ponekad i sa žućkastom prugom u sredini lista. Duž celog lista pojavljuje se braon ivica sa retkim bočnim bodljama, koja vremenom prelazi u sivu.

Zimootporna do -4°C (-7°C).

• Agave ghiesbreghtii var. leguayana - dužeg lista i zbijenijih "zuba"
• Agave ghiesbreghtii var. rohanii - kompaktna forma zeleno-plavih listiva

Agave 'Blue Glow'

Agave 'Blue Glow' - manja agava, (60cmx1m) koja raste samostalno bez izdanaka, sa plavo-zelenim listovima koji imaju crveno-žutu ivicu i bezopasnim malim, crvenim vršnim bodljama. 

Raste na suncu, sa skromnom potrebom za vodom i otporna je do nekih -10°C. U pitanju je hibrid Agave attenuata i Agave ocahui (Kelly Griffin).

Agave 'Blue Glow'

Agave 'Blue Glow' var. 'Snow Glow'

Agave obscura

Agave obscura raste na planinskom masivu Sierra Madre orientale, meksička država Talaulipas i Veracruz, na 1000 - 1500 metara nadmorske visine. Dostiže širinu rozete do 1,2m, brzo raste i već posle 5 godina dostiže zrelost. Listovi su svetlo zeleni, na obodu načičkani braon-crvenim bodljama koje podsećaju na testeru. Posle cvetanja ne umire, ali matična biljka prestaje da raste, dajući gomilu izdanaka. Na ovoj agavi pojavljuju se i aksilarni izdanci, iz pazuha lista.

Zimootporna je do -8°C.

• Agave obscura f. multiflora - duplo manja, do 60cm
• Agave obscura sub. xalapensis

Agave megalodonta

Nova vrsta agave otkrivena 2019. godine (Garcia-Mendoza & Sandoval, Acta Botanica Mexicana), raste na obalama reke Balsas, na nadmorskoj visini od 1000-1600 m na tromeđi meksičkih država Oaxaca, Puebla i Guerrero. 

Srednje velika agave, otvorene rozete, sa bledo zelenim listovima koji imaju centralnu štraftu. Masivne, krupne bodlje po obodu lista su bele boje. Agave megalodonta lokalno je poznata kao maguey espumoso i koristi se za pravljenje mezcala.