Агависта: децембар 2020

среда, 30. децембар 2020.

петак, 25. децембар 2020.

Agave sobria je srednje velika agava otvorene rozete, za relativno malo listova, veličine 1,2-1,5m. List je uzan, plavo-sive boje, često sa tamnijim poprečnim šarama-prugama. Vršna bodlja je jaka, braon-crvena, 4-6cm dugačka. Ovo je pustinjska agava koja raste u Meksiku, na poluostrvu Kalifornija, tako da odlično podnosi sušu i puno sunca. Lokalno je poznata kao Mescal Pardo.

Zimootporna do -7° C [-8° C].

Agave sobria subsp. frailensis - kraći list, 20-30cm
Agave sobria subsp. roseana - list od 35-50cm
Agave sobria subsp. sobria - dužina lista 30-80cm.

Agave sobria ssp. frailensis

Agave sobria ssp. roseana

Agave sobria ssp. sobria

Agave sobria f. marginata alba

уторак, 22. децембар 2020.

Agave picture

Agave montana

недеља, 20. децембар 2020.

Collection - December 20.

Agave lophantha Quadricolor

петак, 18. децембар 2020.

Agava americana

Agava americana je jedna od samo par agava koje su se našle na popisu biljaka koje je Karl Line objavio 1753. godine, što samo govori u prilog tome koliko je ova agava još tada bila poznata širom sveta. Smatra se da je stigla u Evropu oko 1520. godine, a prvo dokumentovano pominjanje ove agave je u knjizi 'Historia general de las Indias' - Lopez de Gomara (Saragoza 1552). Već u XVIII veku bila je široko rasprostranjena u južnoj Evropi i duž mediteranske obale. Sada je naturalizovana u mnogim delovima sveta i ponaša se invazivno.

Ova velika agava ima otvorenu rozetu krupnih i debelih listova i može da naraste do impozantnih 2m x 4m. Nema specijalnih zahteva, voli sunčano mesto i dosta brzo raste. U idealnim uslovima potrebno je oko 10 godina do cvetanja, u hladnijim i do 80 godina. Zimootporna do -9°C (-17°C).

Prirodno stanište Agave americane su Arizona i Teksas, SAD, i centralni Meksiko, sve do nadmorske visine od 2500m. U svom prirodnom okruženju značajan je izvor hrane na migratornoj putanji slepih miševa (Leptonycteris).

Priznate su dve podvrste:

Agave americana subsp. protamericana
Agave americana subsp. americana var. expansa

Kultivari:

Cornelius
Silver Surfer
Funky Toes
Joanna
Pokey Ghost
Striata
Yellow Ribbons

"Cornelius" - Za ovu malu, šarenu agavu se veruje da je monstruozna forma A. americane. "Cornelius" je patuljasta, mala, kompaktna agava sporog rasta, koja se rasmnožava izdancima, ali ne toliko agresivno. Raste do pola metra visine.

Agave 'Cornelius'

Agave americana v. protoamericana 'Funky Toes'

Agave americana 'Silver Surfer'

Agave americana 'Yellow Ribbons'

Agave americana 'Striata'

уторак, 15. децембар 2020.

Removing pups

недеља, 13. децембар 2020.

Collection - December 13.

undetermined

понедељак, 7. децембар 2020.

Agave x romani

Agave x romani je hibrid Agave filifera i Agave mitis v. albidior (= Agave celsii v. albicans) koji vodi poreklo od belgijskog kolekcionara agava Jos de Vleeshouder. Novi listovi su svetlo zelene boje sa atraktivnim braon obodom i jednom braon bodljom na vrhu lista.

Agave x romanii 'Shadow Dancer' je patuljasti varijegirani kultivar koji doseže veličinu od 15x30cm. Sredina lista je svetlo žuta, a vremenom stariji listovi potpuno prelaze u krem belu. Sporo raste i tek povremeno pušta nove izdanke.

Ovo je zahvalna agave, koja u sezoni rasta podnosi nešto obilnije zalivanje i zaklonjenu poziciju tokom najvrelijeg dela dana. Podaci o zimootpornosti trenutno još nisu verifikovani, pa iako su ova roditelja zimootporna do -10°, preporuka je samo do -3°C.

Agave x romani

Agave x romanii 'Shadow Dancer'

Ретро

Agave atrovirens

недеља, 6. децембар 2020.

Collection - December 6.

Agave wocomahi

петак, 4. децембар 2020.

Agave - bolesti

Agave su generalno prilično otporne biljke, ali sklop različitih okolnosti može dovesti do pojave različitih problema. Kad se saksijski gaje, agave mogu izložene različitim rizicima, pogrešno zalivanje, loš supstrat, nepovoljni vremenski uslovi, loša pozicija...

Srećna okolnost je da je većina ovih problema rešiva, i da, kad se na vreme reaguje, biljke nisu životno ugrožene, ali posledice svakako ostaju vidljive na biljci, sve dok se oštećeni listovi ne uklone.

Glivična rđa

"Rđa" je glivično oboljenje koje se ispoljava karakterističnim promenama boje rđe koje se pojavljuju na listovima agave. Javlja se pri nepovoljnim vremenskim uslovima, pri prevelikoj vlažnosti supstrata i vazduha. Nepravilno zalivanje može dodatno iskomplikovati tok zaraze; izbegavati kvašenje listova agave prilikom zalivanje, jer to pogoršava bolest i može da izazove širenje na ostale biljke.

Zahvaćeni listovi, ako se zaraza obuzda, ne propadaju, ali ostaju trajna oštećenja, tako da agava više ne izgleda isto sve dok se ti listovi ne zamene.

Zaražene biljke tretirati sistemičnim fungicidima, ili preparatima na bazi sumpora i bakra. Smanjiti zalivanje i po potrebi premestiti pa osunčaniju poziciju.

Pojedine vrste agava, poput A. ovatifolia su posebno podložne ovom glivičnom oboljenju.

Edem

Edem nije bolest, već posledica fiziološkog stanja kroz koje biljka prolazi, a nastaje zbog nepovoljnih uslova sredine. U situaciji kad je supstrat zasićen vlagom, a vreme je oblačno, toplo i vlažno, fotosinteza i transpiracija su smanjeni kod biljke. Biljka uzima velike količine vode, ali zbog zastoja u fotosintezi i zbog same specifičnosti fotosinteze kod agava, stome su zatvorene i biljka nije u stanju da se oslobodi viška vode. Ćelije prepune vode pucaju, formirajući trajna oštećenja lista. Edem se prepoznaje se kao udubljene na listu, providna ili beličaste boje.

Oštećenja lista su trajna, ali odumire samo oštećeno tkivo, dok ostatak lista nastavlja normalno da funkcioniše.

Ovakav vid oštećenja se posebno može javiti tokom transporta biljaka, kada se one nalaze u zatvorenom, toplom i vlažnom prostoru. Ili ako su agave prekrivene, pa se zbog toga stvaraju izuzetno nepovoljni mikro uslovi.

Agave anthracnose

Anthracnose je glivično oboljenje koje izazivaju glivice iz roda Colletotrichum (Colletotrichum gloeosporioides). Manifestuje se kao crne mrlje na listu agave. Spore se pojavljuju kao koncentrični krugovi.

Kao i kod svih glivičnih oboljena, pogoduje joj toplo i vlažno vreme, posebno u jesen. Glivica počinje da se razvija i napreduje na temperaturi od 25-28C, a ne pogoduje joj suvo okruženje, bez vlage.

Agave obaveznog tretirati fungicidom, nije zgorega ukloniti obolele listove da bi se sprečilo širenje zaraze. Pored toga, smanjiti zalivanje i staviti agavu na više sunca.